ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2022) 60 (1) 2, 21-40
Саша Ранђеловић, Никола Мартиновић
Резиме: Рад се бави анализом релације између индикатора конкурентности националне економије (стварних јединичних трошкова рада и Индекса глобалне конкурентности) као и прилива страних директних инвестиција (СДИ) у земљама Централне и Источне Европе (ЦИЕ) у претходне двије деценије. Добијени резултати показују да у периоду од 2000. до 2020. године земље ЦИЕ су имали просјечни годишњи прилив СДИ у износу од 3.9% БДП-а, са значајним разликама у оквиру региона. Дошли смо до закључка да је нето прилив ФДИ изразито негативно корелисан са стварним јединичним трошковима рада, док су резултати мање јасни када је ријеч о корелисаности са Индексом глобалне конкурентности. У 2020. години, као посљедица пандемије, дошло је до глобалног пада прилива ФДИ за око 40%, док је тај пад био знатно мање изражен у земљама ЦИЕ и износио је у просјеку 15%. Ови трендови и резултати анкетних анализа сугеришу да државе ЦИЕ региона, а нарочито земље Западног Балкана могу остварити значајне бенефите од неарсхоринг процеса у будућности. У сврху валоризације те прилике, државе региона се морају фокусирати на пореске реформе које ће допринијети ефикасности (односно смањењу јединичних трошкова рада) и другим структурним реформама које ће резултирати квалитетнијим капиталним потенцијалом.
Кључне речи: национална конкурентност; стране директне инвестиције; европске земље у развоју; глобални индекс конкурентности; стварни јединични трошкови рада
НАЦИОНАЛНА КОНКУРЕНТНОСТ И СТРАНЕ ДИРЕКТНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У ЕВРОПСКИМ ЗЕМЉАМА У РАЗВОЈУ
Саша Ранђеловић, Никола Мартиновић
Резиме: Рад се бави анализом релације између индикатора конкурентности националне економије (стварних јединичних трошкова рада и Индекса глобалне конкурентности) као и прилива страних директних инвестиција (СДИ) у земљама Централне и Источне Европе (ЦИЕ) у претходне двије деценије. Добијени резултати показују да у периоду од 2000. до 2020. године земље ЦИЕ су имали просјечни годишњи прилив СДИ у износу од 3.9% БДП-а, са значајним разликама у оквиру региона. Дошли смо до закључка да је нето прилив ФДИ изразито негативно корелисан са стварним јединичним трошковима рада, док су резултати мање јасни када је ријеч о корелисаности са Индексом глобалне конкурентности. У 2020. години, као посљедица пандемије, дошло је до глобалног пада прилива ФДИ за око 40%, док је тај пад био знатно мање изражен у земљама ЦИЕ и износио је у просјеку 15%. Ови трендови и резултати анкетних анализа сугеришу да државе ЦИЕ региона, а нарочито земље Западног Балкана могу остварити значајне бенефите од неарсхоринг процеса у будућности. У сврху валоризације те прилике, државе региона се морају фокусирати на пореске реформе које ће допринијети ефикасности (односно смањењу јединичних трошкова рада) и другим структурним реформама које ће резултирати квалитетнијим капиталним потенцијалом.
Кључне речи: национална конкурентност; стране директне инвестиције; европске земље у развоју; глобални индекс конкурентности; стварни јединични трошкови рада
